– Rađala sam zdrave ćerke i sinove, ali sinovi su obolevali tek kao dečaci – priča Živka za “Novosti”. – Nisam baš mnogo školovana i nisam znala da je to takva bolest koja zahvata samo muškarce. Kada smo na kraju krenuli na ispitivanja, bilo je kasno. Ostalo mi je samo da brinem o mojim sinovima dok mogu i koliko me zdravlje služi. To sam i učinila.
Mladen je neposredno pre smrti imao grip i bio pod terapijom. Mnogo je spavao. Onda je tog 24. septembra majci rekao da hoće da izađe napolje. Prvo su mu poplavela usta, potom i cela glava. Otišao je, priča nam majka, za nekoliko minuta.
– Kad je došla Hitna pomoć, rekli su samo da spasa nema – gotovo nečujno govori nesrećna majka. – Mladen mi je poslednji ostao. Bio je veseo i nije hteo da klone do poslednjeg časa. Sa dva prstića je koristio telefon. Hranila sam ga, kupala, šetala. Više nemam koga.
Živka Marković je ceo život posvetila brizi o bolesnim sinovima. Za drugu sudbinu ne zna. Marka je sahranila 2004. Potom je devet godina kasnije, u 16. godini preminuo Miloš, a naredne godine ostala je i bez Nikole. Andrija je poživeo samo sedam godina, preminuo je 2016.
– Svi su bili dobri, svaki na svoj način, neko je voleo da čita, neko bio veseljak, neko povučen – priča nam Živka. – Sada mi ostaju sećanje i potraga za nekim smislom. Imam prava na socijalnu pomoć, to pre svega da završim. Posle, da sakupim novac za spomenik Mladenu. Sin i ja smo živeli od dodatka za tuđu negu i socijalne pomoći. Penzija bi značila, al kažu, na nju prava nemam. Imala sam samo tri meseca staža, u hladnjači.
GROBOVI U NIZU
ŽIVKINI sinovi su sahranjeni na lokalnom groblju u selu Varvarinu. Jedan pored drugog četiri groba i do njih humka Mladenova… Drveni krst sa njegovim imenom u tužnom nizu spomenika na kojima je uklesano isto prezime… Pet grobova, pet večnih kuća braće Marković…
POMOĆ MINISTARSTVA
VIŠE humanitaraca je pomagalo porodici Marković. Pre više od 10 godina Ministarstvo za rad im je sa donatorima obezbedilo krov nad glavom sa nameštajem. Vreme je, ipak, učinilo svoje i kuća u kojoj je Živka sada ostala sama, prokišnjava, zidove je napala vlaga…
