Prema nekim informacijama, iako bi to trebalo da bude stroga tajna, surogat majkama se plaća 15.000 evra po trudnoći
Prošlogodišnji porođaj je za nju bio treće uspešno surogat-majčinstvo. Prvi put je tako rodila dete za jedan irski bračni par kad je imala 21 godinu. Potom je rodila jedno dete za par iz Nemačke i jedno za par iz Indije.Alina Stahorska je jedna od 1.500 Ukrajinki koje su prošle godine rodile decu po narudžbini za strance. Ima 32 godine i živi u Harkovu, ima svoja dva sina.
Prema podacima iz drugih izvora, po trudnoći se plaća 15.000 evra.Za razliku od mnogih žena koje su na isti način rađale decu, ona je u razgovoru za “Dojče Vele” koji je vodio novinar Mikola Berdnjik otvoreno progovorila o svemu, osim o visini honorara.
Kako ste postali surogat-majka?
– Najpre smo pola godine živeli kod moje bake. Za program surogat-majčinstva sam saznala iz jednog oglasa. Otišla sam u kliniku na testiranje, bila sam tamo sa sinom. Čekao me je u hodniku. Ponekad sam ga ostavljala kod bake. Prvi put sam bila vrlo mlada. Upravo sam se rastala od svog prvog muža, morala sam da ga ostavim. Ali nisam imala stan za mene i za moje prvo dete, koje je tada imalo tri i po godine.
Da li Vam je teško pala odluka da postanete surogat-majka?
– Naravno, bojala sam se. Mislila sam da me neće uzeti jer sam mlada. Ali sve je prošlo dobro i rodila sam prvo dete, a kasnije i drugo i treće.Nisam imala ni najmanju sumnju, jer sam znala zašto to radim.
Da li su vaši roditelji znali za to?
– Kad su se tamo preselili, ja sam ostala kod bake u Harkovu, gde sam rođena.Da. Oni žive u Rusiji.
Kako su Vaši roditelji reagovali?
– Naravno, ima ih koji su ružno mislili o meni, da prodajem svoje dete i slično. Ali dosta mojih prijateljica, njih deset ili 15 su se uključile u program prema mojoj preporuci. Dobro. Nije bilo problema. Ništa nisam krila ni pred komšijama ni pred prijateljima ni pred rodbinom.
Klinike tvrde da surogat-majke žele da pomognu parovima bez dece.
– To je istina. Do danas imam kontakt sa tim roditeljima i oni su veoma zahvalni. Raduje me da sam im pomogla. Ali ja sam imala moje vlastite ciljeve.Iskreno rečeno, nisam tamo otišla kao Majka Tereza da pomognem parovima bez dece. U prvom planu mi je bio novac.
Vi dakle ne smatrate da je surogat-majčinstvo iskorištavanje žena?
-Meni je ponuđena izvesna suma i znala sam šta za to mogu da kupim. Ne vidim tu neko iskorišćavanje. Ako se neka žena odluči za to, onda zna zašto to čini.
Kako ste potrošili novac?
– S novcem od trećeg deteta kupili smo kuću u Harkovu i dva automobila. Toliko novca za to vreme ne bih drugačije mogla da zaradim.Nakon prvog surogat-majčinstva platila sam pola trosobnog stana, posle drugog pola dvosobnog stana. Kasnije sam oba prodala i kupila jednosoban stan, koji sam kasnije prodala.
Da li Vam je fizički teško palo da budete surogat-majka?
-Samo sam sedela između svoja četiri zida. Drugi i treći put znala sam šta me čeka, pa mi je bilo lakše. Neprijatno je jedino što često mora da se ide u kliniku na ispitivanja i injekcije. Ne bojim se uzimanja krvi, ali se bojim injekcija. Prvi put je bilo teško. Imala sam trudničku mučninu, nisam imala gde da idem, a imala sam trogodišnje dete.
Kakve su to bile injekcije?
– Daju vam progesteron.To su bili hormoni.
Ima li odricanja kod takve trudnoće?
– Možeš da radiš sve osim – seksualnih odnosa, pušenja i alkohola.Mora se paziti na sebe i na ishranu.
Kakav je bio stav Vašeg muža?
– Kada sam obavila sve preglede i nisam odustala, pomirio se s tim. Teško mu je padalo što sam nosila tuđe dete. On bi želeo još jednu ćerku, ali ja ne želim više dece. I sa tim se pomirio. Sada ima automobil i dobro mu je. U braku smo četiri godine. Poslednja trudnoća je bila u tom periodu. Moj muž je bio u početku striktno protiv toga. Rekla sam mu da drugačije ne može. Kao varilac on ima neredovne prihode. Pošto imamo zajedničkog sina, ja ne mogu da radim. Ali stan mora da se plati, a mora nešto i da se jede.
Da li je bilo još nekih sukoba?
– Kada bih noću poželela ananas ili narandžu, on bi mi to nabavio. Ponašao se kao da čekamo naše vlastito dete.Ne. Kada sam morala na ultrazvuk, on me je vozio.
Da li su vaša osećanja za vreme trudnoća bila različiti prema vlastitom i prema „tuđem“ detetu?
– Moram da priznam da sam to radila jednom ili dva puta mesečno, a ne svakodnevno. A sa mojim vlastitim detetom sam pričala, to je bilo potpuno drugačije. Prilikom surogat-trudnoće znaš da moraš da rodiš dete i onda je kraj. Iskreno rečeno, nisam imala osećaj ljubavi.Da, osećala sam da to nisu moja deca, ali sam bila pažljiva, kao što treba. Na primer, za vreme treće trudnoće kao surogat-majka dobila sam od oca deteta iz Indije snimljene indijske dečje pesmice s njegovim glasom, kako bih to puštala detetu u stomaku.
Čak ni nakon porođaja?
-. No osoblje me je zamolilo da odem. Onda sam, naravno, malo plakala. Da, bilo je teško. Posle, kada sam otpuštena s klinike, otišla sam s mužem do roditelja deteta, koji su u Harkovu iznajmili stan. Tamo sam bebu uzela u naručje. Dlanovi su počeli da mi se znoje, a ruke da drhte. Odmah sam dečaka vratila nazad, njegovom ocu. A muž mi je rekao da bi bilo bolje da odmah idemo kući. Kada sam prvi put videla poslednje dete, ležalo je u porodilištu. Upravo sam potpisivala dokumente, a dečak je počeo da plače. Niko od lekara ili sestara nije reagovao, bili su zaokupljeni administracijom. Nekako mi ga je bilo žao i htela sam da ga uzmem u ruke
Jeste li imali slična osećanja i kod prva dva deteta kao surogat-majka?
– Pola godine kasnije su mi roditelji poslali slike kako dete sedi i smeje se. To me je dirnulo do suza, radovala sam se što ga vidim. Htela bih da vidim kako ta deca rastu, šta će biti u budućnosti.Prvi put sam bila potpuno ravnodušna. Drugi put sam dojila dete. Kada su ga uzeli, to mi je teško palo. Često sam mislila na njega.
Znaju li Vaši sinovi za tu decu?
– On se ne seća prve takve trudnoće, ali drugi put je zapamtio roditelje koji su došli u posetu i doneli poklone. Zna da sam bila u drugom stanju, a zna i zašto.Mlađi to još ne razume, nema ni četiri godine. Stariji zna.
Imate li kontakt s roditeljima te dece?
– Dopisivali smo se elektronski. Prošlog oktobra su posle sedam godina posetili Harkov, da bi pokazali dečaku gde je rođen i da nas upoznaju. Ali njegova majka još se nije usuđivala da mu kaže celu istinu i ko sam ja. Predstavili su me kao poznanicu.U prvom slučaju sam majku upoznala tek posle rođenja deteta. Ona je iz Irske. Nemamo kontakt. S drugim parom iz Nemačke imam kontakt. Za njih sam 2013. rodila dečaka.
Da li ste imali osećanja kao prema vlastitoj deci?
– Ali kad sam krenula na sastanak zaplakala sam, jer nisam znala kako treba da se ponašam.Ne. Bilo mi je jasno da to nije moj sin.
Jesu li Vas pozvali da ih posetite u Nemačkoj?
– A dečak kojeg sam rodila za par iz Indije ima tek pet meseci. Otac mi stalno šalje njegove fotografije. Svaki put im poželim sreću i zdravlje.Da, pozvali su me, ali nekako se ne usuđujem da idem tamo.
Želite li još jednom da budete surogat-majka?
– Još samo ovaj put Da, htela bih. Ako me usprkos mojim godinama i brojnim porođajima uzmu, spremna sam. – kaže Alina.
